Klub se povezao sa Francuskim Klubom Bordoskih Doga - SADB i uz pomoc njihovog predsednika, Mrs Sylviane Tompouski odrzao prvu regionalnu izlozbu u nasoj zemlji, 2003.godine. To je bilo prvo ozbiljnije upoznavanje nasih odgajivaca sa svetskim standardima u ocenjivanju Bordoske doge, sto nam je pomoglo u postavljanju smernica za dalje unapredjenje domaceg uzgoja. Od tada je pristupilo mnogo novih clanova a neki stariji su otisli, raste broj pasa u nasoj zemlji,sve je vise registrovanih legla i samim tim postoji sve veca potreba za jednim jakim Klubom koji ce pruzati sve sto je jednom novom vlasniku steneta Bordoske doge potrebno - savete pri odabiru legla i dragocenu pomoc u uzgoju i vaspitanju steneta. Ovo je prelepa rasa i uz pravilno vaspitanje,nema pouzdanijeg i sigurnijeg psa druzbenika. Svi novi clanovi kluba su dobro dosli !
Clanovi za 2008 godinu :
Abramovic Sinisa, Bigovic Dragan, Blagojevic Toma, Ciric Katarina, Djamic Dragovid, Grabovic Borislav, Jankovic Predrag, Joanovic Ramona, Jozsef Papp, Jovanov Djordje, Keresi Zolt, Krlunac Milan, Lazic Bojan, Lukic Veselin, Maksimovic Zoran, Matok Zoran, Mijajlovic Ksenija, Milosevic Srecko, Mitrovic Violeta, Pajovic Djuro, Pavlovic Predrag, Petkovic Borivoj, Radovic Alenko, Radovic Boba, Sermesic Zeljko, Spahalic Dino, Vasic Zoran, Vasic M.Zoran, Zivanovic Sasa,

Na prvoj izlozbi pasa u Parizu 1863. godine, prikazano je osam doga i bez obzira na to sto su se ovi psi razlikovali, predstavljeni su kao Dogue de Bordeaux. Siri uzgoj je poceo posle 1896. godine objavljivanjem Megninove brosure gde je data standardizacija vrste. 1910. godine je Megnin objavio u svojim novinama radove profesora Kunstlera pod nazivom Kritika i naucna rasprava o bordoskim dogama. Ova dva najveca poznavaoca i zaljubljenika u rasu, izdala su i prvu zvanicnu standardizaciju. Njima zahvaljujuci je ovaj standard priznao FCI 1913. godine i vazio je do 1971. godine kada je Raymond Triguet oslanjajuci se na izvornu gradju dao nove modernije okvire standardizacije, a potom je 1993. godine vec kao predsednik kluba, a uz pomc} Philipa Seourila potpuno preuredio standard koji je i danas u upotrebi,iako je i taj standard dopunjen 2007. godine. Medju ljubiteljima i odgajiva- cima bordoske doge vodila se borba po pitanju izgleda ove rase. Tako su se izdvojile tri grupe: Bordijci, Tuluzani i Parizani, a njihova sukobljavanja su se nastavila i posle formiranja Centralnog kluba. Dugo vremena vladalo je mišljenje da je bordoška doga uzgojena ukrštanjem Mastifa i Buldoga ali su francuski kinolozi to energicno poricali. Oni su tvrdili da su je u srednjem veku alani doveli u Francusku, i tu su njeni poceci. Kao njenim ocem smatra se Gaston Phoebus koji je spominje kao akvitansku dogu. U pocetku je bordoška doga služila za borbu protiv bikova, medveda i lavova ali i za borbu pasa. Sve do 1980-te, van Francuske je bordoska doga je bila jedva poznata, a i tamo je 1992. godine registrovano jedva 1000 primeraka dok je pre deset godina bilo tek 300 potomaka. U maticnoj drzavi se izuzetnom selekcijom odrzava vrsta, francuski odgajivaci poklanjaju veliku paznju izvornim karakteristikama. Zato ih redovno podvrgavaju TAN testu - testu o prirodnom ponasanju koji ocenjuju, zahvaljujuci cemu se dobija prava slika o tome koliko ovi psi predstavljaju zeljeni oblik bordoske doge. Iako je ova rasa veoma stara, zahvati na izmeni spoljašnosti nisu vršeni. Vrlo brzo je otkriveno da su ispod strašne maske, skriveni: nežnost, vernost i strpljivost. Izbacivanjem agresivnih primeraka iz priploda, ponovo je dobijen izvorni tip ovog plemenitog psa, koji je vekovima bio prijatelja coveka. Bordoska doga se svugda pominje kao pas za zastitu (posto je stvaran za borbu) ali uprkos izgledu koji upozorava i najcesce zastrasuje, bordoska doga je veoma dobre cudi sa potrebom da se zastitnicki odnosi prema svom vlasniku ili porodici u kojoj zivi. Ono sto je samim svojim nastankom stekao, to je ogromna hrabrost i osobina da ne odustaje kada je u borbi da nece ustuknuti ni kada je protivnik mnogo veci i jaci od njega. Upravo zbog ovih osobina danas se bordoska doga najvise koristi u zastiti porodice i veliki je broj ljubitelja rase koji ih drze u svojim stanovima i kucama iskljucivo kao kucne ljubimce.